Tradicionalna slika oca tokom istorije drastično se menjala. Od autoritativne figure, preko odsutnog hranitelja, sve do savremenog, aktivnog i emocionalno prisutnog roditelja — očinstvo danas dobija potpuno novo značenje. Istraživanja pokazuju da i u Srbiji očevi teže ka modelu „uključenog oca“, ali se prvi put ozbiljno susreću sa roditeljskim zahtevima tek kada dete stigne.

U ovom tekstu istražujemo evoluciju očinske uloge, izazove koje savremeni očevi prolaze, i šta je zaista potrebno da bi jedan tata postao prisutni, emocionalno uključen i stabilan oslonac svom detetu.

Kako se menjala uloga oca?

1. Otac kao moralni autoritet

Kroz veliki deo istorije, otac je bio nosilac discipline, pravila i moralnih normi. Njegova uloga bila je vezana za religiju, društvene vrednosti i jasnu hijerarhiju unutar porodice.

2. Odsutni hranilac

Industrijalizacija je donela model oca koji najveći deo dana provodi van kuće. On obezbeđuje materijalnu stabilnost, ali je emocionalna i svakodnevna briga o deci uglavnom bila prepuštena majci. Odnos sa decom često se svodio na igru i disciplinu.

3. Uključeni otac – savremeni model

Današnji očevi žele da budu aktivni partneri u odgajanju dece, ravnopravni sa majkama u kućnim i roditeljskim obavezama. Njima je važan identitet roditelja, kao i emocionalni odnos sa detetom

Ovaj zaokret rezultat je transformacije ženskih uloga — sve više majki je zaposleno, pa se očekivanja od očeva prirodno proširuju. Međutim, još uvek ne postoji potpuna društvena saglasnost o tome šta čini „modernog oca“.

Šta znači biti prisutan otac?

Savremeno očinstvo obuhvata tri ključna aspekta: odgovornost, uključenost i dostupnost.

1. Odgovornost

  • zajednička briga o kućnim obavezama
  • planiranje budućnosti porodice
  • stvaranje materijalne i emocionalne sigurnosti
  • prihvatanje činjenice da dolazak deteta menja životni stil

2. Uključenost

Uključeni otac učestvuje u svim aspektima brige:

  • hranjenje, povijanje, kupanje
  • uspavljivanje i rutina
  • igra, učenje, podrška u razvoju
  • vaspitanje koje nije zasnovano na autoritetu nego na partnerstvu

Važna razlika: otac nije „pomoćnik“ majci, već ravnopravni roditelj.

3. Dostupnost

Prisutnost nije samo fizička — emocionalna i socijalna dostupnost presudne su za zdravo odrastanje deteta.

Šta utiče na razvoj novog tipa očinstva?

Savremene porodice suočavaju se sa nizom promena koje utiču na ulogu oca:

  • porast partnerske jednakosti
  • život u urbanim sredinama
  • viši nivo obrazovanja roditelja
  • oba partnera su uglavnom zaposlena
  • manje oslanjanje na proširenu porodicu
  • sve više jednoroditeljskih porodica i veći stepen razvoda

Ovaj kontekst podstiče očeve da budu aktivniji, ali im istovremeno postavlja nove izazove. Istraživanja pokazuju da današnji očevi mogu da iskoriste prednosi društvenih promena i da zajedno sa partnerkom učestvuju u pripremi za roditeljstvo kroz pratnju partnerke tokom trudnoće, pristustvo na pregledima, čitanje stručne literature i zajedno sa budućom majkom posećuju radionice, predavanja i škole roditeljstva.

Međutim, da budemo fer, sadržaj u školama roditeljstva najčešće jeste usmeren na pripremu za sam porođaj, nego ulozi oca i njegovo doprinosu. Primetno je idalje, da su na seminarima i u školicama roditeljstva trudnice većinom same ili sa prijateljicama više nego sa partnerima. Taj deo edukacije se još uvek posmatra kao „ženska stvar“.

Priprema muškaraca za očinstvo se uglavnom svodi na praktični deo kao što je finansijska organizacija i obezbeđivanje porodice, priprema prostora za bebu, planiranje proslave za radostan trenutak, ali važan deo pripreme za muški deo populacije roditelja bio svakako bio i da se upoznaju sa savetima iz okruženja i pozitivnim očinskim modelima.

Bez adekvatne pripreme očevi često prolaze kroz tihe unutrašnje krize koje ostaju neprepoznate.

S kojim se izazovima suočavaju savremeni očevi?

Iako želja postoji, put do aktivnog očinstva često je otežan.

1. Tržište rada

Mnogi poslodavci i dalje ne prepoznaju važnost odsustva oca radi nege deteta. To stvara osećaj da „nije muško“ tražiti bolovanje ili korišćenje roditeljskog odsustva.

2. Nedostatak socijalizacije za očinstvo

Dečake se retko uči brizi, emocijama, nežnosti i empatiji — karakteristikama ključnim za dobro roditeljstvo.

3. Kulturni modeli

Korenjene predstave o distanciranom ocu i dalje su prisutne, što otežava prihvatanje nove uloge.

4. Psihološki izazovi

Ulazak u očinstvo donosi duboke psihološke promene:

Zašto je podrška ključna za prisutno očinstvo?

1. Podrška partnerke

Otvorena komunikacija, razumevanje, raspodela obaveza i timski pristup doprinose:

  • lakšem usklađivanju sa novom ulogom
  • većoj bliskosti i intimnosti
  • manjem riziku od postporođajne depresije kod oba partnera

Partneri nisu konkurenti, već tim koji zajedno gradi sigurnost za svoje dete.

2. Podrška društva

Neophodne su:

  • edukacije koje uključuju očeve
  • zakonske mere koje omogućavaju roditeljsko odsustvo za muškarce
  • kulturni modeli aktivnog očinstva
  • više programa i radionica posvećenih tatama

3. Psihološka podrška

Ohrabrivanje očeva da potraže stručnu pomoć kada im je potrebna važno je za mentalno zdravlje cele porodice.

Zaključak: Očinstvo se ne rađa — ono se uči

Savremeno društvo prolazi kroz velike promene, a sa njima i porodica. „Novi otac“ nije samo hranitelj, već partner, podrška, negovatelj i emocionalni stub. Ulazak u ovu ulogu može biti izazovan, ali uz pripremu, podršku i otvoren dijalog, očevi danas imaju priliku da izgrade dublji i snažniji odnos sa svojom decom nego ikada pre.