Da li ste znali da naše odrasle odnose, prijateljske ili partnerske, najviše oblikuje naše rano detinjstvo?
Naše rano iskustvo odnosa sa roditeljima, način na koji reaguju na naše emotivne potrebe za utehom, zaštitom i sigurnošću u odraslom životu prepoznajemo kroz našu sposobnost da verujemo drugima.
Ukoliko su roditelji dosledno, pravovremeno i umirujuće odgovarali na naše signale da su nam potrebni, ostavili su nam osećanje da smo vredni njihove pažnje, da smo voljeni i dobrodošli na ovaj svet.
Takođe, njihove reakcije su nam dale dozvolu da verujemo drugima, da se na njih možemo osloniti i da je svet sigurno mesto.
Osobe sa ovakvim iskustvom u najvažnijim, primarnim odnosima prepoznaće da slobodno i jasno izražavaju osećanja, mogu da prave kompromise sa drugima uz jasno poštovanje svojih i tuđih granica. Osobe sa razvijenim sigurnim stilom privrženosti u odnosima, veruju drugima, pokazuju empatiju i za tuđe potrebe, mogu da ulaze u stabilne emotivne odnose koji traju i u njima pokazuju zdravo samopoštovanje.
Ali, šta kada naša prva iskustva sa drugima nisu bila ovakva?
Kako izgleda kada su dva nesigurna stila vezivanja u emotivnoj vezi
Dva obrasca nesigurnog stila vezivanja koja se najčešće sreću kao kombinacija u partnerskim odnosima su anksiozni stil, drugačije se naziva i preokupirani i izbegavajući ili povlačeći. Primetno je da je u našoj kulturi ta kombinacija uobičajna među parovima gde ženski partneri pokazuju osobine anksioznog stila vezivanja, a muškarci izbegavajući stil.
O tome kako se formiraju ova dva stila privrženosti (atačmenti) možete više pročitati u ovom tekstu.
Ovakvi parovi najčešće dolaze na partnersku psihoterapiju u fazi velikih životnih promena, period započinjanja zajedničkog života, kada postanu roditelji ili kada deca odlaze od kuće…
Zajedničko za sve ove faze jeste da nam daju nove uloge i identitete koji uzdrmaju našu sigurnost i komfor koji smo ranije izgradili. Potrebno je mnogo razgovora, usklađivanja, dogovora i kompromisa sa partnerom i sve to dok se i sami ne osećamo stabilno u promenama koje su nastale.
Kako je za oba stila karakteristično da već u svojim prvim odnosima sa roditeljima nisu naučili da je pokazivanje ranjivosti bezbedno, ove krizne faze kroz koje porodica prolazi „upale“ alarme koji aktiviraju stare strategije preživljavanja, kao kad smo bili deca.
Gde se kriju „okidači“ za svađu
Kada odnos počne da deluje nestabilno, partneri ne reaguju na istu situaciju na isti način. Upravo u tim različitim reakcijama, koje odražavaju stare strategije preživljavanja, često se kriju okidači za svađu.
Anksiozni partner postaje zahtevan, stalno ima potrebu da razrešava neke probleme, smišlja nove i detaljne planove, traži stalnu prisutnost partnera. Kada mu se učini da odnos postaje nestabilan, kroz sumnjičavost i provere traži pažnju i dokaze ljubavi od partnera.
Ovakvo ponašanje partnera koji je razvio izbegavajući stil privrženosti podseća na odnose iz detinjstva koji su slali poruke da nije adekvatan i dovoljno dobar. Kako bi se od toga zaštitio, često ulazi u pravdanje ili povlačenje. Trudi se da ne pokaže ranjivost, ne traži utehu i oseća stid zbog svojih potreba što sve izgleda kao nedostatak empatije i nemogućnost da razume potrebu drugog.
Da li prepoznajete sebe ili svog partnera u anksioznom ili izbegavajućem stilu vezivanja?
Svađe liče jedna na drugu i čini se da im nema kraja
Parovi se često žale da su sve svađe iste, isto počinju, isto se završavaju, a njihov problem nema rešenje…
Zaista je tako – da li je rasprava oko kućnih obaveza ili finansija, letovanja ili provođenja zajedničkog vremena, uvek izgleda isto: jedan partner doživljava da traži previše, dok drugi ima osećaj da je već uradio sve što može i da ne zna šta se više od njega očekuje.
Par zapada u negativni ciklus interakcije i samo nabacuje sadržaj u nemogućnosti da raspravu zaustavi i prizna šta je u stvari iza toga. Na ovaj način par pokazuje protest protiv emocionalne razdvojenosti i gubitka bliskosti!
Kako je već rečeno, velike promene zahtevaju da prevaziđemo kompleksne zadatke i da se adaptiramo, tada se najčešće u partnerskom odnosu gubi osećaj sigurnosti jedno sa drugim i vraćamo se u onu „bezbednu zonu“ kada smo znali kako da se ponašamo kada odnos postane težak… Anksiozni partner misli „ako stalno budem uz tebe i rešavam ti sve probleme, ti ćeš biti srećan i nećeš me ostaviti“ dok izbegavajući pomisli „meni ne treba niko da rešava probleme umesto mene, ja sve to mogu sam, ne treba stalno da me popravljaš…“
I tako se u svađama izgubi smisao onoga što nam zaista u teškom periodu treba, partner koji je dostupan, responzivan i emotivno uključen.
Kada se poslednji put u konfliktu zapitali šta vam je zapravo bilo potrebno – umesto ko je u pravu?
Od konflikta do povezanosti: emocionalno fokusirana terapija za parove
Kada se par nađe u ovom negativnom ciklusu interakcije gde sve može postati okidač za raspravu iz koje ne može da izađe, još više povređuju jedno drugo i kao jedini izlaz deluje raskid ili razvod, parovima se savetuje da se obrate stručnjaku za pomoć.
Jedan od pravaca partnerske psihoterapije koji se pokazao kroz brojna istraživanja, više kultura i područja kao koristan je emocionalno fokusirana terapija za parove (EFT).
Terapeut vodi par kroz ovaj proces u nekoliko faza, pomaže paru da prepozna svoj negativni krug, da ga razume i prevede u nezadovoljene emocionalne potrebe. Kada se obrazac interakcije promeni, učini sigurnim za oba partnera da iznesu svoje potrebe i strahove par uči kako da prilagodi svoj emocionalni odgovor partneru kroz prihvatanje i saosećanje.
Ove veštine par dovode na nivo bezbedne komunikacije i osećaja prihvaćenosti, što menja način kako će i u budućnosti rešavati konflikte.
Tokom specijalizacije i obuke za EFT terapeuta u radu sa parovima, od svojih iskusnih kolega koji su nesebično delili znanje i videli veliki broj ovakvih parova, ostala mi je urezana jedna poruka: „Samo par koji se voli i kome je veoma stalo jedno do drugog, može doći do ovog negativnog kruga“.
Često i sama volim da prenesem ovu poruku parovima koji dođu beznadežni i već oslabljene motivacije da mogu ostati zajedno!
Negativni ciklus u odnosu često je znak da nam je stalo više nego što umemo da pokažemo. Razumevanje stilova vezivanja i rad uz stručnu podršku mogu biti prvi korak ka sigurnijem i povezanijem odnosu.