Porodična psihoterapija je model rada sa porodicama, partnerima i pojedincima iz sistemske prespektive, što znači da porodicu posmatra kao celinu koju čine njeni članovi. Članovi jedne porodice međusobno utiču jedni na druge, tako da promena kod jednog člana izaziva promenu i kod svi ostalih članova tog porodičnog sistema. Za svaki porodični sistem potrebno je formirati jedinstven pristup koji uvek uzima u obzir kontekst u kome pojedinac ili porodica živi, kulturu, naciju, religiju i sve bitne i relevante činjenice za taj porodični sistem. Za sistemsku porodičnu psihoterapiju cilj je da uvede promene u porodičnom funkcionisanju, u odnosima, relacijima i interakcijama porodice.
Porodica je sistem koji se stalno menja i evoluira kroz svoj životni ciklus. Svaka nova faza u porodici donosi joj specifične zadatke koje treba uspešno prevazići tako da se razvoj porodice ne zaglavi u tranziciji. Kada sistem nije dovoljno fleksibilan i spreman za adaptaciju, može se razviti kriza koja će biti manifestovana kroz neki određeni simptom koji može ispoljiti jedan ili više članova porodice.
Iz ugla porodične psihoterapije, nije korisno krizu rešavati tako što ćemo tražiti krivca, već težimo ka tome da sistem ponovo udružimo, ojačamo, pronađemo nove resurse da se iz trenutne krize porodica pokrene u razvoj ka sledećoj fazi.